Od Gornje Radgone, preko Hokkaido rallyja do Formula drivera. Upoznajte Sanju Paradiž, zaljubljenicu u autosport, ženu koja je uzela volan u svoje ruke i skupila hrabrost da ostvari svoje snove. S tri ovogodišnje pobjede, trenutno vodeća u HAKS kupu Formula driver, u konkurenciji žena. Članica AMK Skiro Slovenija za upravljačem Suzuki Cultusa, auta kojim je, starijim generacijama vrlo dobro poznat (a mladi neka uče) Lucio Stolli žario i palio prije desetak i više godina.
Pa krenimo..
Sanja, kada i kako je započela tvoja automobilistička priča? Na kojoj utrci si prvi put nastupila?
Automobil sam prvi put vozila nekoliko mjeseci prije nego što sam počela polagati za vozački ispit. Bio je to Volvo 460 od mog brata. On me je i naučio voziti na parkiralištu. Budući da se on u to vrijeme već bavio autoslalomom i bio zaljubljenik u utrke, najprije me naučio pravilno držati volan, na čemu sam mu i danas zahvalna.
Kao “dosadna mlađa sestra” počela sam voziti autoslalome s njim i njegovom ekipom, a čim sam dobila svoj auto (Rover 214si), sudjelovala sam na prvom autoslalomu koji je bio u Gornjoj Radgoni 2008. ili 2009. godine. Tada je bilo jako puno utrka kod nas. Znali smo si priuštiti i vožnje na Racelandu. Ne sjećam se toga baš dobro, ali moj brat kaže da nisam htjela izaći sa staze J.
U kojim si se disciplinama već okušala i koja ti se najviše sviđa?
Na utrkama sam upoznala i svog partnera, životnog suputnika i najboljeg mehaničara Gregora Brešera, s kojim već dobrih 10 godina živimo u i za autosport, natječemo se, radimo kao suci na utrkama, a također smo organizirali neka manja natjecanja. Uz njegovu potporu i naravno s automobilom kojeg je on pripremio, skupila sam hrabrost i iz autoslaloma napredovala u brže discipline – u Formula driver i to nakon što su mi Martina i Igor Puž pričali o Učki. To je bilo 2015. godine i tada sam zapravo prvi put vozila pravi trkaći automobil s rollbarom. Otvorio mi se novi svijet koji me još više osvojio. Zatim sam nekoliko godina Formulu driver vozila samo na Učki, prvo sa Stollijevom trkaćom Hondom Civic, a zatim sa Suzukijem Cultusom.
Stjecanjem licence, 2018. godine sam prvi put sudjelovala na brdskoj utrci u Buzetu. Ta staza je zaista vrhunska i Buzećani doista “dišu” benzin. Moram priznati da mi je draža staza bez šikana i da mi najbolje odgovaraju brdske utrke. Također sam se okušala i na rallyju, najprije kao suvozačica u »nuli«, a posljednjih nekoliko godina sam na reliju Velenje sudjelovala kao predvozač … za gušt i upoznavanje rallyja.
Životni put me odveo i u Japan, gdje sam još na fakultetu uspostavila kontakt s reli timom u Tokiju, s kojim i danas održavam kontakte i koji mi je pružio neprocjenjivo iskustvo. Tamo sam, još 2012., radila u servisu na Shinshiro Rallyju, gdje sam upoznala Monster Tajimo i Waltera Rhorla. Gregor i ja smo također otišli na reli Hokkaido kao članovi tima i vozili smo automobil za popisivanje, koji je zapravo trkaći automobil, s trkaćim sjedalima i šperom. Vozili smo ga 1000 km od Hokkaida do Tokija. Vozili smo se i na Fuji speedwayu (na maloj stazi) te na trkalištu u Tsukubi. Bila sam i dio tima u utrci izdržljivosti na trkalištu Motegi … .I još i još… veselja i ludosti za napisati cijeli roman … 🙂
Koja utrka ti je najviše ostala u sjećanju i zašto?
Najviše se sjećam onih u kojima je nešto pošlo po zlu. Autoslalom Ljubečna, kad mi je otkinuta osovina i promijenili smo je tamo, na sredini staze. I u Buzetu, kad mi Cultus nije dopustio da pustim gas nakon cilja. Naravno, tu spada i nesretna Učka 2019., kada sam nakon, barem mi se tako činilo, sjajne vožnje u minimalnom kontaktu s šikanom, slomila dio ovjesa, ali sam ipak pokušala voziti dalje dok mi sudac na sljedećoj šikana nije mahao da stanem 😀 Ilirska Bistrica 2019. također je bila nešto posebno, vrijeme je bilo užasno … pljusak, tuča, poplava…. ali tamo sam prvi put vozila na kišnim gumama i od tada se više ne bojim kiše 😀
Reci nam nešto o svom automobilu.
Suzuki Cultus je mala zvijer s 1,3 litarskim motorom s “fergaserima”, kojeg je dugo godina usavršavao i vozio Lucio Stolli, kojeg sam prisvojila kao mentora i dobrog prijatelja. Bio je to, kako sam kaže, njegov omiljeni automobil i ponosna sam što ga mogu voziti. Lucio je uvijek pun duhovitih riječi, a ja se najviše veselim njegovim uputama za vožnju, jer je njegovo iskustvo neprocjenjivo. Jedan od takvih, smiješnih, ali poučnih savjeta je da u zavoju morate ciljati prema unutra, kao da želite naletjeti na ogradu, ali morate biti toliko brzi da vas jednostavno odvuče van i ne pogodite je 😀 Nisam još skupila tu hrabrost.
Tko ti je najveća podrška?
Naravno, to je moj Gregor, bez kojeg ništa od gore navedenog ne bi bilo izvedivo. Zahvalna sam mu na svim “šraufima” koje je zategnuo, na svim zamjenama ulja, svim pripremama koje imamo prije utrke, a ponajviše na podršci, lijepim riječima i zagrljajima čak i kad mi ne ide i kad znam da sam bila spora.
Čime se baviš osim automobilizmom?
Haha, posao mi ne dopušta previše slobodnog vremena tijekom tjedna, a vikendi su barem ove sezone bili rezervirani uglavnom za automobilizam. Ako nismo na utrci, onda smo u radioni u kojoj se bavimo mnogim “još uvijek otvorenim” projektima koji će nas, nadam se, u budućnosti veseliti na stazi. Naravno, povremeno moram pospremiti stan i oprati rublje 😀 to je također vikend posao. Prijatelji i obitelj gotovo su odustali od nas … doista se trudimo uskladiti što je više moguće i uvijek kažemo da će uskoro biti bolje 🙂
Sponzori …?
Moram reći da pravih sponzora nemam. Gregor i ja imamo samo jako jako jako dobre prijatelje koji nam pomažu na sve načine. Hvala svima!
Što ti je kod Formule driver najbolje i što bi mijenjala kad bi mogla?
Drago mi je da ta disciplina malo ograniči najviše brzine i omogućava donekle sigurniju verzije brdske utrke. Sretna sam što ste oživili »stare staze« na kojima brdske utrke više nebi bile moguće, a za Formula driver su super. Sretna sam i da sam ove godine pored Učke iskusila i ostale staze i stvarno su top i veoma raznolike.
Što bi mjenjala? …najviše vremena izgubim u šikanama… ali nek ipak ostanu 😀
_____________________________________________
Na Slovenskom
Kdaj in kako se je začela tvoja avtomobilistična zgodba? Zakaj si se začela ukvarjati z dirkami? Na kateri dirki si prvič nastopila?
Avto sem prvič vozila nekaj mesecev preden sem začela delati izpit. Bratovega Volva 460, on me je namreč na parkirišču učil voziti. Ker se je on takrat že ukvarjal z avto-slalomom in bil dirkaški zanesenjak, sva najprej nastavila pravilno dirkaško pozicijo za volanom, za kar sem mu še danes hvaležna.
Kot »nadležna mlajša sestra« sem z njim in njegovo dirkaško družbo začela pohajati po avto-slalomih in takoj, ko sem dobila svoj avto (Rover 214si), sem se že udeležila prvega avto-slaloma, ta je bil v Gornji Radgoni leta 2008 ali 2009. Včasih je bilo tega pri nas veliko, pa tudi kakšne track-day-e na Race-landu smo si privoščili. Ne spomnim se več dobro, ampak brat pravi, da nisem želela dol iz proge .
V katerih disciplinah si se že preskusila in katera ti je najbolj všeč?
Na dirkah sem spoznala tudi svojega partnerja, življenjskega sopotnika in najboljšega mehanika Gregorja Brešerja, s katerim že dobrih 10 let živiva v in za avto šport, tekmujeva, na dirkah delava kot sodnika, tudi kakšno manjšo privatno dirkaško druženje sva že pripravila. Prav z njegovo spodbudo in jasno, z avtomobilom, ki ga je pripravil on, sem zbrala pogum in iz avto-slaloma napredovala v hitrejše discipline, v Formula Driver, ko sta mi za Učko povedala Martina in Igor Puž. To je bilo leta 2015, takrat sem tudi prvič peljala pravi dirkalni avto z rollbarom. Odprl se mi je novi svet, ki me je še bolj zasvojil. Nato sem nekaj let FD vozila samo tam, najprej s Stolli racing Hondo Civicom, nato s Suzuki Cultusom.
S pridobitvijo licence sem se leta 2018 prvič udeležila prave gorsko hitrostne dirke v Buzetu. Steza je tam res vrhunska in Buzečani resnično dihajo bencin. Moram priznati, da imam raje stezo brez šikan, zato mi najbolj ustrezajo gorsko hitrostne dirke :D. Preskusila sem se tudi v reliju, najprej kot sovoznica v nuli, zadnjih nekaj let pa na Rallyju Velenje kot predvoznica vozim tudi sama…za gušt in spoznavanje te discipline.
Pot me je zanesla tudi na Japonsko, kjer sem že na fakulteti vzpostavila stik z reli ekipo v Tokiu, s katero stike vzdržujem še danes in ki mi je omogočila neprecenljive izkušnje. Tam sem že leta 2012 delala v servisu na reliju Shinshiro, kjer sem srečala Monsterja Tajimo in Walterja Rhorla. Z Gregorjem sva šla tudi na reli Hokkaido kot člana ekipe in peljala avto za popis, ki je dejansko dirkalni avto, z dirkalnimi sedeži in špero, 1000 km iz Hokkaida do Tokia. Vozila sva tudi na Fuji speedwayu (ta malo progo) in na dirkališču v Tsukubi. Bila sem tudi del ekipe na vztrajnostni dirki na dirkališču Motegi….Pa še in še…veselja in neumnosti za napisat cel roman…
Katero dirko si si najbolj zapomnila in zakaj?
Najbolj se spomnim tistih, kjer je šlo kaj narobe. Avto slalom Ljubečna, ko mi je utrgalo akso in smo jo menjali kar tam, sredi steze. Pa Buzeta, ko mi Cultus po cilju ni pustil spustiti gasa. Seveda spada sem tudi nesrečna Učka 2019, ko sem po, vsaj meni se je zdelo, odlični vožnji v minimalnem stiku s šikano zlomila del podvozja, a še vedno poskušala peljati naprej, ko mi je sodnik na naslednji šikani mahal, da naj prosim ustavim :D. Ilirska Bistrica 2019 je bila tudi nekaj posebnega, vreme je bilo grozljivo… naliv, toča, poplave…. ampak sem tam prvič peljala dirkalne dežne gume in od takrat me dežja ni več strah
Povej nam nekaj o svojem avtu.
Suzuki Cultus je mala zverina z 1.3 l motorjem s »fergazerji«, ki ga je več let izpopolnjeval in vozil Lucio Stolli, ki sem ga posvojila kot mentorja in dobrega prijatelja. To je bil, kot sam pravi, njegov najljubši avto in ponosna sem, da ga lahko vozim. Lucio je zmeraj poln šaljivih besed, najbolj pa se veselim njegovih napotkov za vožnjo, saj so njegove izkušnje neprecenjlive. Ena takih, šaljivih a poučnih je, da moraš v ovinku ciljati na notranjo stran, kot da se želiš zaleteti v ograjo, vendar moraš biti tako hiter, da te ravno prav odnese in je ne zadaneš . Tega poguma še nisem zbrala
Kdo ti je največja opora?
Seveda je to moj Gregor, brez katerega nič od tega, kar sem zgoraj naštela, ne bi bilo izvedljivo. Hvaležna sem mu za vse »šraufe«, ki jih je privil, za vse menjave olja, vse priprave, ki jih imava pred dirko, najbolj pa za podporo, prijazne besede in objem tudi takrat, ko mi ne gre najbolje in vem, da sem bila počasna.
S čim se ukvarjaš poleg avtomobilizma?
Haha, služba mi ne dopušča prav veliko prostega časa čez teden, vikendi pa so bili vsaj to sezono rezervirani predvsem za avtomobilizem. Če nisva na dirki, sva v delavnici, kjer se ukvarjava z mnogimi »še odprtimi« projekti, ki naju bodo na stezi razveseljevali v prihodnosti, upam. Seveda moram občasno tudi pospravit po stanovanju in oprat perilo :D, tudi to je vikend opravilo. Prijatelji in družina so se nama skoraj že odpovedali… res se trudiva uskladiti čim več in praviva, da saj bo kmalu bolje .
Sponzorji…?
Moram reči, da prav zaresnih sponzorjev nimam, z Gregorjem imava samo zelo zelo zelo dobre prijatelje, ki nama pomagajo na vse mogoče načine. Hvala vsem! ♥
Kaj ti je pri FD najbolj všeč in kaj bi spremenila, če bi lahko?
Všeč mi je, da ta disciplina nekoliko omeji najvišje hitrosti in omogoča nekoliko varnejšo izvedbo gorske dirke. Vesela sem, da ste oživili »stare steze«, kjer mogoče izvedba gorskih dirk ni več mogoča, za formula driver pa so super. Vesela sem, da sem letos poleg Učke preskusila tudi ostale proge, res so top in zelo raznolike. Kaj bi menjala? …največ časa izgubim v šikanah … ampak naj ostanejo 😀